Kad znaš, vidi se

Ne nađoh, ovaj put, karte za Tajnu večeru, ali ne mari, biće prilike.

Nego, kad smo već kod Milana, vratila sam se sa utiskom koji me ne pušta.

Prvi put sam bila u Milanu pre ravno 10 godina. Sećam se da mi je, maltene, glavni utisak bilo to kako su ljudi obučeni. I muškarci i žene. Znala sam da je Milano jedna od evropskih prestonica mode, ali drugačije je kada se uveriš uživo.

Taj prvi put sam bila očarana. Oduvek su me privlačile tkanine. Vidi se kad su kvalitetne. Padaju meko, ležerno, puno.

Volim jednostavne krojeve. Prave linije. Definisan struk. Uštirkanu kragnu na košulji. Diskretan nakit. Ili, sasvim suprotno, tzv. stejtment detalje. Cipele u Italiji… Romansa za sebe.

I svi su, upkos onolikim ugljenim hidratima, vitki. Žene visoke. Dugonoge. Imaju one naočare za sunce koje im, valjda, uz belu košulju, dodelo još u porodilištu na rođenju.

Kosa im je vazda nehajno, a opet evidentno isfenirana. Sećam se da sam se doslovno okrenula, te 2016, za ženom na bicikli. Ležeran duži kaput. Uske pantalone do gležnja. Meke mokasine. I ode. Na bicikli!

Pred ovaj sada put pričala sam Čoveku, sumirajući prethodne utiske zbrda-zdola, o toj doteranosti, sređenosti, nonšalantnoj elegenciji za koju se, ipak, pouzdano zna da je svaki detalj pažljivo osmišljen pre nego što je uparen.

Šetajući se prethodnih nekoliko dana po ulicama Milana, sve vreme sam se (u sebi) čudila kuda se mi to krećemo, u koje ulice zalazimo, na kojim trgovima sedimo kad ne vidim one besprekorno obučene ljude. Istini za volju, ljudi jesu lepo obučeni, ali gde su oni sa kojih pogled ne mogu da skinem?!

A onda me ošinulo kao grom.

Ljudi se oblače jednako lepo, elegantno i kvalitetno. Nisu se oni promenili. Promenila sam se ja. Promenilo se moje umeće, a donekle, u odnosu na tu 2016. godinu, promenile su se i moje mogućnosti.

Znala sam, kao i većina žena, da se obučem, ali nikada nisam umela da stilizujem. A to su, bogme, dve različite kategorije. Sećam se, doduše, da sam još kao devojčica kombinovala crvenu i ljubičastu što je moju majku dovodilo na praga izbezumljenosti, jer, govorila je, to su jedine boje koje se ne slažu po valerskom ključu. Da sam slaninu jela na Veliki petak, božetimeoprosti, manje bi mi zamerila. Desila su još dva-tri ispada slične vrste koje je ona propratila komentarom: Bože, sine, koliko ti voliš da se karadiš i to je bilo to. Kraj mojih pokušaja u pravcu smelog, drugačijeg, možda i avangardnog, a funkcionišućeg.

Na sve jade, koliko god zvučalo čudno, imam problem sa razlikovanjem bojama. Slično Ćopićevom dedu Radu kom je vuk zelen. Tako npr. imam kupaći kostim koji godinama nosim pod farbom braon, da bi se na kraju ustanovilo da je kupaći maslinasto zelen. Dakle, nemam oko sokolovo za nijanse.

Kada sam na Jutjubu, međutim, otkrila žene koje te uče kako da se obučeš, koristeći ono što ti je Bog dao (duže noge mi neće izrasti), počela je i avantura sa odećom. Naučila sam šta odgovara mojim proporcijama, zašto sitnoj ženi valja da uvuče košulju ili majicu u pantalone i zbog čega žene sa dugim trupom, poput mene, treba da nose pantalone ili suknje sa visokim strukom.

I tako mic po mic dođosmo dotle da se u Milanu više ne okrećem za narodom.

Jer sam naučila.

Umem.

Sa sobom.

Tu sam shvatila nešto što važi i van garderobe.

Znanje koje ostane na gledanju ne pravi razliku. Ono koje prođe kroz tvoje ruke, tvoje odluke i tvoje pokušaje – to se vidi. U stavu, u sigurnosti, u načinu na koji biraš i uparuješ.

Znaš šta – i meni je bilo neprijatno u početku. Nekad se vratiš na staro, jer ti je poznato. Onda opet probaš. I u jednom trenutku počneš da veruješ sebi. Taj deo menja igru.

Ako si u poslovnoj fazi u kojoj znaš dosta, ali nemaš osećaj da sve čvrsto držiš u rukama, najviše će pomoći struktura koja je tvoja.

Uzmeš ono što već znaš, složiš po svojim proporcijama i voila!

Tu nastaje umeće.

Ako želiš, mogu da ti pomognem da stilizuješ tvoj posao. 

Na konsultacijama prolazimo kroz tvoje konkretne dileme i pravimo sistem koji je prilagođen tebi. Nema šablona koji mora da se prati. Uređuješ ga u skladu sa tvojim merama.

Ako ti ovo ima smisla, piši za termin.

Tu, za 60 minuta koncentrisanog rada, delim sa tobom ono što pravi razliku.

Pozdravljam te, Anđelka