Slika Dorijana Greja

Žao mi je što obično čekamo da se polomimo, pa tražimo pomoć.

Razbila sam se u hiljadu sitnih komadića, a onda sam, tek uz pomoć psihoteraputa, počela da slažem novi mozaik.

Ovoga puta, samo moj.

Prve posete teraputu poklopile su se najpre sa bolešću, a potom i smrću moje majke. Bilo je neophodno da se odvojim od bića koje najviše volim da bih postala slobodno biće. Jer moja je majka utkala u mene set vrednosti zahvaljujući kojima sam ono što jesam, ali i vrednosti koje nisu u saglasju sa onim što ću postati.

Jedna od tih vrednosti ticala se izabranika mog i srca moje sestre.

Sećam se kad je majka upoznala našeg budućeg zeta. U to vreme studenta Muzičke akademije na Univerzitetu u Kragujevcu. Kada je čula poreklo naobrazbe, pristojni osmeh joj se zaledio na licu. Procedila je nešto kao mhm. Svi smo, osim zeta, znali šta to znači. A značilo je da pedigre nije dobar. Značilo je zete, ja (ona) priznajem diplomu Univerziteta u Beogradu. I tu stavljam tačku. Moj zet će kasnije diplomirati i otvoriti prvu muzičku školu u našem malom mistu.

Tašta mu je umrla nezadovoljna, ne oprostivši mu akademsku neadekvatnost.

Standarde je, što se mene tiče, postavila još više u odnosu na sestru.

Jer bila sam njeno remek-delo.

Kada sam krenula u 1. razred, učiteljica je rekla da se jave oni kojima su oba roditelja fakultetski obrazovana. Samo nekoliko nas podiglo je ruku. Moja majka me, i to je uspomena koja ne bledi, sa neskrivenom gordošću pitala – I, šta ti to govori? To mi je govorilo da će u budućnosti svaki moj ljubavni izbor podrazumevati da prvo gledam CV, pa onda možemo da razgovaramo. 

Ne, ne šalim se. Akademska pokondirenost toliko je uzela maha da je postala i predmet sprdnje među mojim drugaricama, ali odstupala nisam. Ako je akademski bekgraund nezadovoljavajući, žao mi je, ali nemamo o čemu da razgovaramo.

Upoznavanje majke sa mojim negdašnjim izabranikom bilo je, iz današnje perspektive, komedija sa grotesknim elementima. Tada, Holivud.Majka je mu je prostrla crveni tepih. Jer, na papiru, imao je sve. Adekvatno obrazovanje. Usavršavanje u inostranstvu. Atraktivan posao. Bili su tu i odlasci na prijeme kod državnih zvaničnika. Posete stranim ambasadama o praznicima. Filmski festivali. Koncerti. Mondenska letovališta.

Sve. Na papiru.

U životu, međutim, ispod slike Dorijana Greja, čučala je i smrdela vreća govana. Ali slika je bila reprezentativna. I bila je za pokazivanje. Moja je majka verovala da sam konačno sebi našla par, a ja sam bila srećna jer sam zadovoljila visoki kriterijum najvoljenijeg bića – njen kriterijum.

Iz tog perioda zapamtila sam komentar poznanice koja je znala oboje. Rekla mi je, u jeku moj tobožnje sreće, sve je to lepo na papiru, a šta se dešava u četiri zida? Tebi treba, i to je naglasila, neko ko je spreman da prolije svoju krv zbog tebe. Ovaj to nikada neće uraditi.

Veselo sam se zakikotala i rekla joj da je luckasta i da greši. A između četiri zida dešavalo se sve osim ljubavi, poverenja i podrške. I ako mislite da se promena dešava preko noći, od ponedeljka ili od prvog u mesecu, razočaraću vas.

Posle smrdljivog Dorijana Greja i dalje sam birala po istom principu. Pedigre, pa da pričamo.

A onda vas život vraća da polažete ispit onoliko puta koliko je potrebno da biste najzad naučili. S obzirom da ispit, osim vozačkog, nikada nisam pala, možete zamisliti nivo frustracije jer sam đak ponavljač.

Nisam shvatala šta radim pogrešno kad sve radim ispravno!

U tom padanju i ponavljaju, istovremeno sam prolazila kroz ličnu promenu.

Stvar je jednostavna – ništa se ne menja dok se mi ne promenimo.

Prvi put kada sam se zagledala u nečije ljudske kvalitete, a ne u ono što mu je pisalo u radnoj biografiji, upoznala sam Čoveka. Znala sam da se promena dogodila. Da su se mozaične kockice drugačije složile.

Drugačijim redom. Ljudskim. Ljubavnim.

Promenila sam način na koji sam slagala kockica.

Ishod je morao biti drugačiji.

Koliko god vam tvrdnja da se ništa neće promeniti dok se mi ne promenimo delovala neprihvatljivo – ponoviću je – ništa se ne menja dok se vi ne promenite.

Kada sam se promenila, promenio se i moj odnos sa kolegama, učenicima i učeničkim roditeljima.

Sve je stajalo na boljoj i zdravijoj osnovi.

Pozdravljam vas.

Anđelka