Đe reče Japan

Nešto, da prostiš, nemam visoko mišljenje o muškarcima.

Mišljenje imam, dakako, ali ne doseže visoko.

Kad sam saznala da će moja sestra roditi muško, bila sam vidno razočarana.

Kad kažem vidno, mislim moja sestra je i čula i videla i osetila da sam neoduševljena.

Srednji sestrić se rodio u septembru.

Nisam došla odmah da ga vidim, jer škola.

Bio je to najlepši dečak na svetu!

Kovrdžave kose.

Trepavica dugih do beskraja.

Blago maslinastog tena.

Krupnih očiju.

Isti majka!

U vrtiću, na priredbi, njegova je majka konstatovala, gledajući ga u glavnoj ulozi za koju se maltene sam preporučio, da je vaistinu sreća što je lep. Na tetku je povukao potpuno odsustvo talenta za pesmu i igru. Istovremeno, kanda je na tetku povukao i sklonost ka javnom nastupu. Voli da se slika i snima i to mu dobro ide. Želi da postane jutjuber, da ima ostrvo, jahtu i helikopter. Da, zaboravih da pomenem i skromnost kao vrlinu koju je stekao po bočnoj liniji, da ne kažem, od tetke.

Ove godine u školi su učili o gradovima u Srbiji.

Moj sestrić se u narečenoj školskoj situaciji poneo kao lirski subjekat Bećkovićeve pesme Đe reče Japan (ako ne znaš pesmu, ostavljam ti link, samo klikni roze slova).

Iskoristio je priliku, kad učiteljica već reče Japan, da ispriča kako je bio u Beogradu na promociji tetkine knjige. Verovatno bi još kitio da se učiteljice nije dosetila, Bog joj dao sreće i zdravlja, da kaže da zna ko mu je tetka i da zna za njenu knjigu.

Taj dan je došao kući, stao ispred ogledala uz komentar da želi da zapamti kako izgleda kad je slavan i srećan.

Ljubi ga tetka.

E, on ti dolazi sad, u petak, takoreći sutra, na tetkin rođendan. U Palatu nauke.

Kad sam pre 2 godine bila deo reklame o najvažnijim influenserima, moj najmlađi sestrić se vratio uplakan iz škole. Rekao je drugarima da je njegova tetka u reklami. Drugari su ga optužili da laže, jer, realno, otkud tetka u reklami?!

Ne smem ni da zamislim kakva će reakcija biti sada, kad kažu da su bili kod tetke na rođendanu – u Palati nauke.

Nego, kad rekoh Japan, ovo je ujedno i moj poziv upućen tebi da nam se pridružiš na rođendanskom slavlju.

Razgovaraćemo o:

fenomenu površnosti i prividu saznanja
o znanju na klik umesto intelektualnog napora
o tome šta znači zaista čitati
o tome kako su knjige postale roba iz supermarketa
U razgovoru učestvuju, na moje neskriveno oduševljenje i radost:

prof. dr Mihajlo Pantić, Filološki fakultet u Beogradu
Stanka Jaković Pivljanin, Službeni glasnik.
Dakle, piši: Palata nauke, 12. 6. od 17 do 18 časova.

Ako dolaziš, radovaću se da te vidim.

Ako ovog puta ostaješ kod kuće, ostavi mi u odgovoru na ovo pismo jedan emotikon koji opisuje kako si se osećao/la dok si čitao/la ovo pismo.

Baš me zanima da li će prevagnuti osmeh, smeh ili nešto treće.

Ja svoj glas dajem onom trenutku ispred ogledala.

Čovek stane, pogleda sebe i pomisli:

Da zapamtim kako izgledam kad sam slavan i srećan.

Iskreno, teško je nadmašiti takav zaključak.

Vidimo se sutra.

Pozdravljam te, Anđelka

P. S. Ako u petak ugledaš dečaka koji radoznalo proverava da li ga neko prepoznaje, znaćeš ko je. Reputacija naše porodice je u sigurnim rukama.