Spremni za skok?

Znaš, kad se rodiš u zapadnoj Srbiji, u prošlom veku, u mojoj porodici, to ti nije ništa posebno.

Porodica moje majke na rođendane je gledala s izvesnom indignacijom.

Sramota je proslavljati sebe.

Sramota je proslavljati svoju lepotu, mladost, mudrost, iskustvo.

Sramota je slaviti što si živ.

Sramota je.

Na drugoj strani planete, u Šumadiji, brale, istovremeno živi moja baba Nada. Ona plete na Veliki petak. Bogohuli. Sablažnjava. Psuje. Dovodi moju majku, tada mladu studetkinju, na ivicu razuma pričama o dedinom polubratu iz Požege koji je otišao u Pariz i tamo se ušao u neku sektu. Babu to ludo zabavlja (i mene će kasnije). Moja majka je luda od brige, jer se udala tamo gde Boga ne poznaju. Ta ista baba Nada, koja Boga priznaje samo ako se uklapa u njen smisao za humor i provokaciju, ima lični kalendar praznika. U njega je velikim boldovanim crvenim slovima upisan moj rođendan. Dan kad joj se rodilo prvo unuče. Zvezdica, kako je govorila.

Rođendan je sreća, baba me naučila.

Prilika da proslaviš sebe.

Prilika da proslaviš svoju lepotu, mladost, mudrost, iskustvo.

Sreća što si živ.

Sreća je.

Kasnije će, pod uticajem svoje svekrve koja ni pet para ne daje za obzire i šta će narod reći, moja majka promeniti odnos prema našim rođendanima. Ali za to će još vode morati da protekne drinskim rečnim koritom.

Do tada, bilo mi je zanimljivo kada sam kod školske drugarice, u porodičnom albumu, videla serijal od 10 gotovo idetičnih rođendanskih slika – dete sa tortom, jedino se svećica tj. broj na torti menja. Moja sestra i ja nemamo takve slike.

Sestri je majka pravila za rođendan našu omiljenu plazma tortu. Niko je nije pravio kao ona. Sa sitno iseckanim žele bombonama koje oker plazma masi daju neku notu mozaične razigranosti. Bez svećice. U zapadnoj Srbiji postoji slavska sveća i grobljanska sveća. Sa svećama se ne zajebavaš.

U mom slučaju, služene su jagode i šlag. Svećica bez.

Za rođendan sam od roditelja, još kao dete, dobijala poklone kao đed. Starac Fočo od stotinu ljeta i njegove rođendanske knjige. Danas, u porodičnoj kući imam skupoceno i retko izdanje Đulića i Đulića uvelaka, Biblijski atlas (jer šta vam je potrebnije kad napunite 14 godina od biblijskog atlasa?!), Andresenove bajke u povezu od safijana… Jedne godine, kada se rodbina najzad dosetila da je najbolji rođendanski poklon novac, skupila sam malo bogatstvo, i uz majčinu dozvolu, otišla sam u grad. Kupila sam lutku. Sećam je se i danas. Bila je crnkinja. U beloj čipkanoj haljini. Sa belim cvetom u blistavo crnoj kosi. Lutka. Sve što želite da imate kada napunite 10 godina. Zar ne?

Budući da sam babu Nadu viđala često baš u formativnom periodu životu od nje sam naučila da se ne stidim što postojim i da se ne stidim da proslavljam svoje postojanje. Tako sam vazda držala do svog rođendana. Bilo je zajebano tokom studija, jer je rođendan padao baš u vreme prvog (nebolonjskog) ispitnog roka, ali sam i tada beskompromisno ostala pri ideji da obeležavam dan roždestva.

Kasnije, bilo je i velikih i malih slavlja.

Dešavalo se da rođendan proslavim u Hajatu, jer je bio na dan kada moji učenici proslavljaju maturiranje.

Bilo je i onih kada je moja sestra osećala da sam usamljena i kada bi se samo stvorila u Beogradu da obeležimo taj dan.

Kasnije će ovakve poduhvate izvesti i sa celom porodicom. Tako sam od sestrića, osim mora poljubaca i zagrljaja, dobila ručni roze ventilator i hrčka koji, ako mu staviš baterije, može da ponavlja tvoje reči. Jer šta bi drugo mogla da poželim za 45. rođendan!?Ništa drugo, razume se.

Čoveku se zalomilo iskustvo koje ne bih poželela nijednom momku. Posle mesec dana ljubavisanja – moj rođendan. Jedva se poznajemo. Ne emaniram skromnost niti u etar odašiljem poruke da ću se zadovoljiti cvetom, Štarkovom čeri bombonjerom, Krašovim bajderama ili otrcanom i manipulativnom pažnjom uobličenom u poruku važno je samo da smo zajedno. Važno je, kako nije, ali, batice, rođendan je još onomad moja baba Nada upisala u kalendar velikim boldovanim crvenim slovima… Eto, najviše što mogu da uradim za njega je da mu namignem u pravcu Pandore. I da dodam da ljuto plačem ako dobijem nešto što mi se ne sviđa. Npr. nešto u boji srebra ili u boji žutog zlata ili nešto ružno ili mnogo sitno ili neukusno krupno ili nešto što ne liči na mene… Pogodio je.

A sledeće godine nadmašio je sebe.

Čuj, sebe! Sve!

Dobila sam na poklon skok padobranom.

I tako dođosmo do ove godine.

Šta ćemo sad?!

Šta posle skoka padobranom?

Štono bi se reklo, nebo nam nije bilo granica…

I slušaj sad kako se stvari nameste…

Budući da jun moj rođendanski mesec, odlučim ti da se tada vidim sa čitaocima moje knjige O jednorozima, magiji i kritičkom mišljenju. I to mora biti spektakularno, jer čitaoci moje knjige, ljudi koji čitaju moj njuzleter, ljudi koji prate moj Instagram profil zaslužuju najbolje što mogu ili što mi je dostupno.

Osim ideje o fantastičnosti, ništa drugo ne znam. Želja, ideja i entuzijazam su tu. Ostalo… Čekam da neko kaže ćiribu-ćiriba-taraaaaaaaaa!

I tako i bude!

Ali, da stvar bude zanimljivija, nisam baš ciljala rođendanski datum. Zadovoljila bih se bilo kojim datumom u junu. Međutim…

Znaš gde slavim rođendan, i to na dan rođendana?

U Palati nauke!

Jeste, ni ja nisam verovala kad sam čula!

I znaš s kim slavim rođendan?

Pa sa tobom!

Za sada te molim da upišeš u kalendar: Palata nauke, petak, 12. jun, 17 časova.

Ostalo… Ostalo ti javljam u narednom njuzleteru.

I da ti kažem još nešto.

Poslednje 2-3 nedelje javlja mi se priličan broj ljudi sa istim problemom.

Imaju ozbiljan posao.
Imaju znanje.
Imaju publiku.
Imaju preporuke.

Ali kada ih čovek potraži onlajn (jer tu prvo idu, veruj mi) ne vide se. Nema ih.

Nekad nemaju sajt. Uopšte.
Nekad imaju sajt koji više liči na privremeno rešenje koje traje već četiri godine.
Nekad imaju osećaj da ih internet predstavlja nekako tuđe, hladno ili konfuzno.

A to ume ozbiljno da košta.

I posla i poverenja.

Zato gorepomenuti Čovek u junu ima još 2 slobodna termina za ljude kojima treba sajt iz kog mogu da iskoče na poslovnu scenu ko iz aviona.

Sajt koji izgleda ozbiljno, jasno i tačno.

Sajt koji je sigurni padobran za smele skakače.

I zato, ako već neko vreme govoriš sebi:
Moram konačno da sredim taj sajt,
javi nam se.

A sad se vraćamo na važnije stvari.

Palata nauke.
12. jun.
17 časova.

Čekam te!
Anđelka