Društveno neprihvatljive istine

Moja sestričina učestvuje na međunarodnom takmičenju iz engleskog jezika koje se, ovog maja, održava u Italiji.

Jedina je učesnica iz našeg malog mista u svojoj kategoriji. Drugari su joj rekli da se hvali svojim uspesima.

Odgovorila je: Ne hvalim se, hvale me nastavnici.

Društveno neprihvatljiva istina.

Verovatno bi prihvatljivije bilo da se izvinjavala za svoj uspeh ili, još bolje, odustala od onoga što voli i u čemu je uspešna.

***

Ove školske godine moji prvačići su se dosetili da bi da idu na takmičenje iz srpskog 2 nedelje pred takmičenje.

Vele, oni bi da probaju.

Objasnila sam im da se na takmičenje iz srpskog jezika i jezičke kulture ne ide probe radi.

Njihovo probanje za mene, kao nastavnika, znači radnu subotu, dežurstvo, pregledanje testova, hladne ćevape za ručak ili sendvič kao hajlajt dana.

Budući da moje vreme ima vrednost, nećemo se baviti probanjem već ćemo iskazati interesovanje za takmičenje u septembru kada će od mene dobiti: testove, potrebnu literaturu i termin za konsultacije na kojima rešavamo gramatičke nedoumice.

Ne probamo. Pripremamo se.

Na takmičenju nastojimo da izvojujemo pobedu ili bar respektabilan rezultat.

Da bih im plastično objasnila kako probanje izgleda, zakazala sam školsko takmičenja.

Bruka i sramota.

Stideli su se narednih dana zbog skromnog rezultata.

Ujedno su naučili da sam, premda posvećena, daleko od Majke Tereze koja će se prostreti kao otirač.

Davno me psihoteraputkinja naučila da učenicima dozvolim da osete i iskažu zahvalnost za moj trud i rad. On ne sme biti podrazumevan.

Društveno neprihvatljiva istina.

Verovatno bi prihvatljivije bilo da kažem kako ću rado nositi krst samo da ugodim deci.

***

Nedavno sam pitana da li mi je svejedno ko će pobediti na takmičenju za nastavnike čiji sam učesnik.

U trenutku osetila sam se kao junak u antičkoj tragediji.

Razapet između dve mogućnosti:

• licemernog povlađivanja društvu koje će u snishodljivom olimpijskom duhu prepoznati laž
• istine koje je društveno neprihvatljiva, jer nije snishodljiva.

Od svoje 40. godine opredelila sam se za nepopularan pristup životu zvani budi u saglasju sa sobom.

Praktikujem ga tako da ne naudim, ne napakostim, ne zavidim, ne spletkarim i ne pljujem drugog čvrsto se držeći svojih svetonazora.

Pristup proizvodi lakoću postojanja u okvirima osvojene slobode.

Društvo, međutim, uporno šalje poruke: da se skupim, smanjim, utišam, da govorim društveno prihvatljive istine.

Bila bih loša tetka kada bih svoj sestričini rekla da se ne ponosi uspehom.

Tako bih utabala put budućim smatračima i smaračima.

Bila bih loša nastavnica kada bih učenicima dozvolila da arče moje vreme, iskustvo i nastavničku reputaciju.

Podučeni lošim primerom, sutra će dozvoliti da neko arči njihovo vreme, iskustvo i reputaciju.

Bila bih laž uvijena u celofan društveno prihvatljive istine kada bih prigrila snishodljivost da bih bila po ukusu.

U to ime, šaljem ti, što bi moji učenici rekli, mali hint.

Spremam nešto za jun.

Može biti baš, baš veliko, ako mi se zvezde osmehnu.

A može biti i samo baš veliko.

Jun je moj rođendanski mesec.

Želim da se vidimo, da se družimo i da slavimo.

Ja častim, ti prati njuzlter.

Pozdravljam te, Anđelka