Kako smo preživeli korice

Kaže mi urednica: Najuspešnije su mi one knjige tokom čijeg stvaranja je negde nešto zapelo, a nama ovo ide mnogo glatko…

I, zaista, išlo je glatko.

Uprkos okolnostima.

Znaš kako Kiš kaže – najbolje stvara raspuklo srce, a meni se, u profesionalnom smislu, 2025. godine srce potpuno raspuklo. Mislila sam da iz tih raspuklina, raseda, brazdi, jendeka i kanjona beznađa ništa smisleno neće izaći. Jer moja je profesija bila ponižena. Omalovažena. Ostavljena. Sama. A ja sam, paralelno sa tim porazom, pisala knjigu s namerom da nadahnem sve one koji se bave decom, bilo da su nastavnici ili/i roditelji, bilo da samo, kao kakvi relikti iz davnih vremena, vole i poštuju obrazovanje.

I onda je, najzad, zapelo.

Dobro je, pomislila je urednica. Sluti na dobru knjigu.

Dobro je, pomislila sam ja, valja se, uroka radi.

Došli smo do korica.

Važno mesto. Jako mesto.

Od urednice sam saznala da ću imati čast, pa i zadovoljstvo da na koricama moje knjige radi jedan od njenih najboljih saradnika. Nagrađivani dizajner. Čovek koji je objavio i svoj udžbenik iz likovne kulture. Očekivanja su mi otišla do nebesa.

Instagram me naučio koliko je važan vizuelni identitet.

S druge strane, urednica je tragala za koricama koje su u skladu sa onim što jesam.

Opisivala je korice kao vrcave, svedene, pametne.

Kada mi je negde krajem septembra poslala poruku: pogledaj korice na mejlu, znala sam, po intonaciji poruke koju sam gotovo mogla da čujem, da postoji nedoumica. Korice su uređene u dva tonaliteta, odlično uklopljene – ali nisu bile rešenje. Znaš ono kad ne možeš ništa da zameriš, ali… ali…

U poslovnim pregovorima se retko (pravo govoreći, nikada) ne femkam. Dajem direktan fidbek kako bi moja povratna informacija imala vrednost, a vrednost se, po mom mišljenju, ogleda u mogućnosti da unapredimo proizvod.

Moja direktna komunikacija je shvaćena… Recimo, da je shvaćena loše.

Goran, čovek koji je dizajnirao korice moje knjige, i ja sad zbijamo šale na račun samog početka naše saradnje. Zovemo ih: kako sam preživeo ovu knjigu. Tada, u trenutku kada se upoznajemo, ništa nam nije smešno.

Sećam se da je razgovor bio napet. Štur. Distanciran. Hladan. I sećam se da je Goran sa sastanka, ipak, izašao rekavši da će korice knjige BITI lepe, našta sam mu odgovorila da sam uverena da će korice moje knjige BITI najlepše.

Dani su prolazili, novo rešenje za korice nije stizalo.

Onda, pre nedelju ili dve, stigao je predlog. Zapravo, stigla su dva, ali polako.

Prvi predlog je bio u mojoj omiljenoj plavoj boji. Imao je, za mene, muški vajb i dobro osmišljene elemente koji su, svojom simbolikom, upućivali na nastavnike, iako, i dalje – ne, to nije to… Opet, znaš da nešto fali, a ne znaš šta.

Bila sam spremna da prihvatim ideju, jer nisam znala kuda dalje.

A onda je Goran poslao svoje predloge za korice.

Korice kakve on misli da treba da izgledaju.

A na koricama – moja slika u gro planu! Šlogirala sam se!

Zovem urednicu. Velim, neću moju sliku na koricama! Kao neki egomanijak! Šaljemo pogrešnu poruku, ko kuvar da objavljujem, pa, gospođa, metila sliku… Vezem ti ja s ovu stranu, a na drugoj strani je urednica. Vidim da to nije ono što je ona zamislila, ali nije spremna ni da odbaci predlog. Mudro je predložila da malo prenoćim nad idejom.

Prenoćim. Šta ću. Sutradan, ista priča – neću svoju sliku na koricama!

Goran, kako mi urednica prenosi, kaže da je njemu svejedno koju od predloženih želim da odaberem, ali istovremeno podseća da imam snažan lični brend i da slika na koricama i te kako ima smisla.

Dok je trajalo moje mitingovanje protiv korica sa slikom, Goran i urednica su doterivali fontove i boje, slagali reči, smanjivali ih i povećavali… Dok mi jednog dana nisu poslali korice.

Čim sam čula urednicu kako cvrkuće s druge strane žice, znala sam. Dobile smo najlepšu knjigu. Vrcavu. Svedenu. Pametnu. I dobile smo je zahvaljujući Goranovoj istrajnosti i veri da zna šta radi i zbog čega.

Eto. Sve sam ti ispričala u vezi sa knjigom.

Možeš je, krajem oktobra, kupiti na Sajmu knjiga, u knjižarama Službenog glasnika ili je možeš poručiti onlajn.

Promocija će biti, eufemistički kazano, posećena.