Mali ljudi u malim bočicama

Posle sedam dana pauze vraćam se u tvoje sanduče.

U međuvremenu sam bila na trci u Kruševcu. Radovala sam joj se. Lepo vreme, dosta ljudi iz kluba, planiran ručak posle trke u Stopanji. Kod nas to ide zajedno. Trčanje, pa pečenje.

Deset kilometara za mene više nije velika stvar. Treniram za polumaraton i četiri puta sam istrčala 21 kilometar. Ta trka je trebalo da bude lep, lagan dan.

Dan je, ipak, otišao u drugom smeru.

Posle trke završila sam u hitnoj pomoći sa jakim bolovima. Injekcije za opuštanje mišića i smirenje, pa sutradan pregled kod fizijatra. Telo mirno. Pokreti uredni. Na papiru sve deluje kako treba.

U sebi sam znala odakle dolazi bol.

Dva dana pre trke srela sam se sa zlobom i zavišću.

Znaš one situacije kada neko pokuša da te umiri rečenicom da to ide uz uspeh.

Kao da je to nešto što čovek treba da prihvati i da se navikne.

Ta ideja mi nikako ne leži.

Zašto bi se iko navikavao na tuđu pakost?

Zbog toga sam odlučila da reagujem. Angažovala sam advokata. Jedan dopis. Tumačenje zakona. Jasna poruka da znam šta se dešava.

Drame bez. Samo uredno postavljena granica.

U isto vreme, dok sam tih dana u različitim situacijama razgovarala sa ljudima, shvatila sam nešto zanimljivo. Mnogo nas prolazi kroz slične situacije. Ljudi mi prilaze, pišu, pričaju. Isti osećaj.

Ako se prepoznaješ u ovome, veruj mi da nisi jedina osoba kojoj se to dešava. Nisi ni prva ni poslednja osoba koja se susreće sa onim što zovem mali ljudi u malim bočicama.

To su ljudi koji prelaze jasne i vidljive granice.

Ljudi koji donose odluke bez odgovornosti.

Ljudi koji otkažu dogovoren posao uz komentar da ću se snaći jer sam popularna i tražena.

Takve situacije su me naučile.

Biram sa kim radim.

Biram gde stojim.

Biram koliko će neko imati pristupa mom vremenu i energiji.

I zato poslednjih nekoliko dana više razmišljam o tome gde su ljudi koji razumeju šta radim i zašto to radim.

Ti si, nadam se, među tim ljudima.

Znam to, jer čekaš četvrtak.

Na kruševačkoj trci me prestigla koleginica trkačica. Dok je prolazila pored mene, doviknula mi je da čeka četvrtak. Znala sam na šta misli.

Na ovo pismo.

Zato ga i pišem.

Drago mi je što si tu.

Anđelka